Значај студије Негативан јунак као књижевнонаучног открића: Никола Милошевић и Карл Попер
Сажетак
Студија Негативан јунак Николе Милошевића, настала у време процвата структурализма, и сама је написана донекле у том сцијентистичком духу, што је чини правим примером за разматрање како научна методологија Карла Попера, који је веровао у емпиријску заснованост и природних и друштвених наука, може да се имплементира у теорији књижевности. Милошевић у студији поставља хипотезу да је понешто модификована структуралистичка метода најподеснија да нам приближи тајну парадоксалне привлачности негативног јунака, након чега следи кратко методолошко упутство за средишњи део расправе које је сасвим у духу епистемологије Карла Попера. На основу тога, доказиваће се теза да је студија Негативан јунак Николе Милошевића редак случај истинског „научног открића“ у српској науци о књижевности, у смислу како је овај појам схватао Карл Попер.
Референце
Grubačić, Slobodan. „Setna spomenica“. Duh i razumevanje: Nikoli Miloševiću u spomen. Priredili Slobodan Grubačić i Jovan Delić. Beograd: Filološki fakultet, 2008. 11–13.
Delić, Jovan. „Jedan je Nikola Milošević“. Nikola Milošević: Tumač ljudske prirode i sudbine. Priredio Života Ivanović. Beograd: Prosveta, 2017. 55–60.
Lakićević, Dragan D. „Filozofija kritičkog racionalizma Karla Popera“. Karl R. Poper. Pretpostavke i pobijanja: Rast naučnog znanja. Novi Sad – Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2002. 5–18.
Lompar, Milo. Negde na granici filozofije i literature: O književnoj hermeneutici Nikole Miloševića. Beograd: Službeni glasnik, 2009.
Lukić, Jasmina. „Aktuelnost problematike Negativnog junaka“. Književna reč 236 (25. 6. 1984): 1.
Marić, Ilija. Filosofska delta: Ogledi o savremenim srpskim filosofima. Beograd: Plato books, 2009.
Milošević, Nikola. Negativan junak. Beograd: „Vuk Karadžić“, 1965.
Milošević, Nikola. Filozofija strukturalizma. Beograd: BIGZ, 1980.
Novaković, Staniša. „Metodološka i filosofska gledišta Karla Popera“. Karl Poper. Logika naučnog otkrića. Beograd: Nolit, 1973. 11–39.
Olah, Kristijan. „Filozofska antropologija Nikole Miloševića“. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik 65 (2017): 979–999.
Paunović, Zoran. „Paradoks negativnog junaka u liku Nabokovljevog Hamberta“. Duh i razumevanje: Nikoli Miloševiću u spomen. Priredili Slobodan Grubačić i Jovan Delić. Beograd: Filološki fakultet, 2008. 233–239.
Perišić, Igor. Utopija smeha: Vidovi komike i smeha u romanima Mrtve duše Nikolaja Gogolja, Uliks Džejmsa Džojsa i Zlatno runo Borislava Pekića. Beograd: Službeni glasnik, 2013.
Poper, Karl. Logika naučnog otkrića. Preveo Staniša Novaković. Beograd: Nolit, 1973.
Poper, Karl R. U traganju za boljim svetom. Preveo Dragan D. Lakićević. Beograd: Paideia, 1999.
Poper, Karl R. Pretpostavke i pobijanja: Rast naučnog znanja. Preveo Dragan D. Lakićević. Novi Sad – Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2002.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
