Филозофија одсутности: поезија Бранка Миљковића и онтологија
Сажетак
Овај рад је завршно поглавље истраживања односа поезије Бранка Миљковића и филозофије. Дефинисани су основни облици Миљковићеве песничке мисаоности: мудрост, дубина, диониско и аполонско, гномско и дијалектичко мишљење. Поменути типови Миљковићеве лирске мисаоности упућују на његову основну, онтолошку инспирацију, прецизније, на нову онтологију у чијим оквирима је песник остварио своју поетику и естетику. У Миљковићевим есејима и критикама, посебно у његовој поезији, више него у песничким остварењима савремених српских песника, номинално су присутни онтолошки појмови, почев од основних међу тим појмовима: Бића и Не-бића. У вези с тим појмовима песник се определио и за основни појам своје поетике: „одсутност“, чије је свестрано сагледавање у оквирима поетике, естетике и филозофије, предмет интересовања аутора овог текста. Миљковић је тим сагледавањем несумњиво сврстао термин „одсутност“ међу најважније термине поетологије.
Референце
Sabrana dela Branka Miljkovića, Knjiga prva, Pesme I ,Priredio Milan Aleksić, Niški kulturni centar, Niš 2015. ; Knjiga treća Eseji i kritike, Priredila Snežana Milosavljević Milić, NKC, Niš, 2018.
Novaković, Jelena. „Poezija kao patetika uma“. Branko Miljković i Pol Valeri. U: Poezija i poetika Branka Miljkovića. Zbornik radova. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1996.
Fragmenti elejaca: Parmenid, Zenon, Melis. Prevod, predgovor i komentari Slobodana Žunjića, Beograd: BIGZ, 1984.
Pevanje i mišljenje Heraklit. Herderlin. Niče. Hajdeger. Preveo Miroslav Marković. Priredio i predgovor napisao Igor Marković.Moderna Beograd 1990.
Aristotel: Retorika 1/2/3. Sa starohelenskog preveo, studiju i komentare napisao Marko Višić, Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, 1987.
Miloslav Šutić: Pevanje i mišljenje Branka Miljkovića, Čigoja štampa, 2020.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).