Свет с Богом / Свет без Бога – Соларис Тарковског и Содерберга
Сажетак
Прича о планети Соларис изворно припада жанру научне фантастике, у чијим оквирима је типичан картезијански приступ стварности и фасцинација научно-технолошким развојем. Упркос овој неупитној константи, у овом раду преиспитано је присуство хришћанских мотива у две најпознатије екранизације романа Соларис Станислава Лема, чији су аутори Андреј Тарковски и Стивен Содерберг. Уз јасну свест о томе да ова, сада већ класик-тема, нема религиозни карактер, истраживање поменутих текстова културе на овај начин има за циљ разоткривање имплицитних елемената логоцентричности, као и њихову потврду кроз наводе из Светог писма и записе светих отаца.
Референце
Белов, Игорь. Такой разный „Солярис“. Как поссорились Станислав
Лем и Андрей Тарковский. <https://culture.pl/ru/article/takoy-raznyysolyaris-kak-possorilis-stanislav-lem-i-andrey-tarkovskiy> 11. 4. 2023.
Вучинић, Срђан. Тарковски и смисао уметности. 30. 12. 2024.
Дионисије Ареопагит. Небеска јерархија. Ниш: Међународни центар за
православне студије, 2015.
Јустин Поповић. Новозаветно учење о васкрсењу. <https://svetosavlje.org/
novozavetno-ucenje-o-vaskrsenju/> 18. 2. 2025.
Колганов, Леонид. Космическая исповедь Тарковского. Как снимали
„Солярис“.
vatnikstan.ru/culture/solyaris/> 13. 10. 2024.
Лем, Станислав. Соларис. Прев. Предраг Обућина. Београд: Којот, 2003.
Никчевић, Радомир (ур.). Страдање Христово и страдање цркве (Св. Те- офан Затворник, Преп. Амвросије Оптински, Преп. Силуан Свето- горац, Св. Владимир Кијевски). Цетиње: Светигора / Митрополија
црногорско-приморска, 2001.
Петровић, Новица. „На обали космичког океана окрутних чуда: Соларис Станислава Лема“. Поговор у: Станислав Лем. Соларис. Београд:
Којот, 2003, 213–220.
Петканова, Донка. Средњовековна литературна символика. София:
Время, 1996.
Петроградски, Родион. Људи и демони (како пали духови кушају сав- ременог човека). <https://svetosavlje. org/ljudi-i-demoni/> 27. 12. 2024.
Свето писмо. Нови завет. Ваљево: Глас цркве, 2008.
Свети Игњатије Брјанчанинов. О расејаном и усредсређеном животу.
Аскетски огледи. https://svetosavlje.org/asketski-ogledi/62/> 20. 10. 2024.
Сервантес Сааведра, Мигел де. Дон Кихот од Манче. Прев. Александра
Манчић. Београд: Рад, 2005.
Суркова, Ольга. „Тарковский не был христианином“. Культура, бр. 30,
2012. <https://portal-kultura.ru/articles/person/1205-olga-surkovatarkovskiy-ne-byl-khristianinom/> 30. 1. 2025.
Тарковски, Андреј. Вајање у времену. Београд: Обрадовић, 2014.
Теодосије. Житија. Београд: Просвета – Српска књижевна задруга, 1988.
Шпадијер, Ирена. Свети Петар Коришки у старој српској књижевности. Београд: Чигоја, 2014.
Đukanović, Zoran. Solaris i solaristika (Film – Sodeberg po Lemu via Tark- ovski). Vreme, 23. 4. 2003. <https://vreme.com/ kultura/solaris-i-solar- istika/> 12. 10. 2024.
Jones, Jonatan. Out of this world. Guardian. <https://www. theguardian.
com/books/2005/feb/12/ featuresreviews.guardianreview11> 12. 2. 2005.
Munteanu, Nina. Book and Movie Review: Solaris by Stanislaw Lem and Ste- ven Soderbergh. <https://ninamunteanu.me/2021/08/22/solaris-by-stanis- law-lem-and-steven-soderbergh-book-and-film-review/> 22. 8. 2024.
Тiosavljević, Boris. Solaris. <https://dsureviews.wordpress.com/category/boris-tiosavljevic/> 8. 3. 2025.
Swapnil, Dhruv Bose. The 16th-century painting that inspired Andrei
Tarkovsky. <https://faroutmagazine.co.uk/16th-century-painting-inspired-andrei-tarkovsky/> 3. 12. 2024.
Vučinić, Srđan. Аndrej Tarkovski: Skica za jednu filozofiju umetnosti.
<https://pulse.rs/andrej-tarkovski-skica-za-jednu-filozofiju-umet- nosti/> 24. 1. 2025.
Žižek, Slavoj. Pervetitov vodič kroz film. Zagreb: Hrvatsko društvo pisaca, 2008.
Содерберг, Стивен. Соларис. Лос Анђелес: 20th century fox, 2022.
Тарковски, Андреј. Соларис. Москва: Мосфиљм, 1972.
Сва права задржана (c) 2026 Snežana Ј. Milojević
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
