Kако екранизовати филозофију? Случај Браће Карамазових
Сажетак
Идејна основа романа Браћа Карамазови темељи се на двије равни: а) атеистичко-антитеистичкој коју, као два различита мотивациона тока, зачиње Иван Карамазов и б) рајској перспективи заснованој на опросту и љубави која се наративно и филозофски уобличава у поглављу Руски монах, те, имплицитно, и кроз ликове Аљоше и Димитрија Карамазова. Циљ истраживања јесте да утврдимо да ли су, у којој мјери и на који начин ове двије равни присутне у америчкој и руској екранизацији Карамазових. Концентрисаћемо се, дакле, на америчку филмску адаптацију овог романа у режији Ричарда Брукса (Richard Brooks) из 1958. и руску екранизацију у режији Ивана Пирјева (Ива́н Пы́рьев) из 1969. године. Посљедично, питаћемо се у којој мјери медиј условљава структуру приказивања и саопштавања комплексних мисаоних цјелина и какве посљедице то оставља по смисао (књижевног/филмског) умјетничког дјела у цјелини.
Референце
Barineau, Maurice. “The Triumph of Ethics over Doubt: Dostoevsky’s ’The Brother Karamazov’”. Christianity and Literature. 43. 3/4 (1994): 375–392.
Berman, Anna. “Siblings in The Brothers Karamazov”. The Russian Review. 68 (2009): 263–282.
Dostoevsky, Fyodor Mihailovich. Dostoevsky: Letters and Reminiscences. London: Chatto & Windus, 1923.
Dostoevsky, Fyodor Michailovitch. Letters of Fyodor Michailovitch Dostoevsky to his Family and Friends. London: Chatto & Windus, 1917.
Dostojevski, Fjodor Mihajlovič. Braća Karamazovi I. Beograd: Rad, 1977a.
Dostojevski, Fjodor Mihajlovič. Braća Karamazovi II. Beograd: Rad, 1977б.
Evgenia Cherkasova. Dostoevsky and Kant; Dialogues on Ethics. Amsterdam / New York: Rodopi, 2009.
Јакобсон, Роман. Лингвистика и поетика. Београд: Нолит, 1966.
John Carroll. Break-out from the Crystal Palace; The Anarcho-Psychological Critique: Stirner, Nietzsche, Dostoevsky. London / New York: Routledge, 2010.
Liza Knapp. The Annihilation of Inertia; Dostoevsky and Metaphysics. Evanston: Northwestern University Press, 1996.
Малешевић, Новак. „У потрази за изгубљеним рајем – Стојановићево читање Достојевског“. Folia Linguistica et Litteraria. 38 (2021): 237– 242.
Malešević, Novak. “The Grand Inquisitor: The Paths of Freedom“. Folia Linguistica et Litteraria. 38 (2021): 103–121.
Merril, Reed. “Ivan Karamazov and Harry Haller: The Consolation of Philosophy”. Comparative Literature Studies. 8. 1. (1971): 58–78.
Mukaržovski, Jan. Struktura, funkcija, znak, vrednost: ogledi iz estetike i poetike. Beograd: Nolit, 1987.
Murav, Harriet. “From Skandalon to Scandal: Ivan’s Rebellion Reconsireder”. Slavic Review. 63. 4. (2004): 756–770.
Nietzsche, Fridrih. Beyond Good and Evil; Prelude to Philosophy of the Future. Cambridge: Cambridge University Press, 2002.
Stellino, Paolo. “Crosing the Line: Dostoevsky and Nietzsche on Moral Permissibility”. Wer wagr es, solche Fragen vorzulegen? Dostojewskijs Weltanschauung. Herausgegeben Gudrun Goes. München / Berlin / Washington, DC: Verlag Otto Sagner, 2015: 98–125
Стојановић, Драган. Рајски ум Достојевског. Београд: Досије студио, 2022.
Šato, Dominik. Film i filozofija. Beograd: Clio, 2011.
Vaškovic, Petr. Kierkegaard and Dostoevsky: The Search of the Authentic Life and the Problem of Existential Entrampent. Berlin: De Gruyter, 2024.
Wartenberg, Thomas E. Thinking on Screen; Film as Philosophy. London and New York: Routledge, 2007.
Walter Kaufmann. Existentialism from Dostoevsky to Sartre. New York: Meridian Books, 1960.
Wellek, René and Austin Woren. Theory of Literature. London: Jonathan Cape, 1954.
The Brothers Karamazov, режија Richard Brooks, 1958; продуцент Avon Production; USA, 145 мин.
Братья Карамазовы, режија Иван Пырьев, Кирилл Лавров, Михаил Ульянов, 1969; продуцент Мосфилм, СССР, 232 мин
Сва права задржана (c) 2025 Novak Malešević
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
