Обрачун без дистанце: историја у драмама Синише Ковачевића

DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2025.57.187.10
Кључне речи: Синиша Ковачевић, историјска драма, политичка драма, префигурација, конфигурација, рефигурација, Хајден Вајт, Пол Рикер, Херберт Линденбергер, Ђерђ Лукач

Сажетак

Рад проблематизује однос историје и фикције у савременој српској драми кроз анализу драма Велика драма и Учитељица Синише Ковачевића. Истраживање примењује интердисциплинарни метод заснован на теоријама Херберта Линденбергера, Хајдена Вајта, Пола Рикера и Ђерђа Лукача, не са намером изградње универзалног теоријског модела за проучавање драме, већ ради формирања аналитичког оквира примереног тумачењу наведених дела. Анализа показује да Велика драма политички материјал преображава у егзистенцијални и трагедијски конфликт, док Учитељица остаје у оквирима идеолошки обојене драматизације. Закључује се да уметнички домет историјске драме зависи од степена ауторове префигуративне дистанце према историјској грађи.

Референце

Ковачевић, Синиша. Драме I. Београд: Српска књижевна задруга, 2009.

Ковачевић, Синиша. Учитељица. Агон – часопис за позориште и визуелне комуникације, год. V, бр. 8, 2016, 195–262.

Bečanović Nikolić, Zorica. Hermeneutika i poetika: teorija pripovedanja Pola Rikera. Beograd: Geopoetika, 1998.

Lukač, Đerđ. Istorijski roman. Prev. Fride Filipović. Beograd: Kultura, 1958.

Riker, Pol. Vreme i priča: prvi tom. Prev. Slavica Miletić, Ana Moralić. Sremski Karlovci / Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1993.

Vajt, Hajden. Metaistorija: istorijska imaginacija u Evropi devetnaestog vijeka. Prev. Ratko Radunović. Podgorica: CID, 2011.

Љујић, Тамара. „Положај појединца у тоталитарном режиму у Великој драми Синише Ковачевића“. У: Савремена проучавања језика и књижевности. Ур. Милош Ковачевић. Год. IV, књ. 2. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2015, 23–29.

Несторовић, Зорица. Велико доба: историја развитка драме у српској књижевности XVIII и XIX века. Београд: Klett, 2016.

Фрајнд, Марта. Историја у драми – драма у историји: огледи о српској историјској драми. Нови Сад – Београд: Прометеј – Стеријино позорје – Институт за књижевност и уметност, 1996.

Објављено
2026-02-23
Како цитирати
Број часописа
Год. 57 Бр. 187 (2025): Књижевна историја - часопис за науку о књижевности
Секција
Студије, огледи, прилози

Сва права задржана (c) 2025 Tamara Ljujić

Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).