(Наративна) емпатија у роману Ожиљак Светлане Велмар-Јанковић

  • Mirjana М. Bečejski Институт за српску културу Приштина – Лепосавић https://orcid.org/0000-0002-2557-7936
  • Marija S. Jeftimijević Mihajlović Институт за српску културу Приштина – Лепосавић https://orcid.org/0000-0001-9036-6185
Кључне речи: Светлана Велмар-Јанковић, Ожиљак, (наративна) емпатија, приповедни поступци, породична трилогија/тетралогија, снови, Јунг, архетипови, психоанализа, индивидуација

Сажетак

Полазећи од порекла и дефиниције појмова емпатија и наративна емпатија, као и најзначајнијих проучавалаца овог интердисциплинарног феномена, у раду се поставља и аргументује хипотеза да је Ожиљак Светлане Велмар-Јанковић роман који подстиче наративну емпатију користећи у наратологији познате приповедне поступке, средства и технике, али и роман који емпатију тематизује. Пратећи одрастање јунакиње-нараторке у породици „пропале буржоазије“ пред крај и након Другог светског рата (због чега је и сама ауторка у „Поговору“ другом издању овај роман одредила као причу о одрастању), читалац прати трауматичне догађаје који се преламају кроз њену свест, утичу на формирање њене емпатичне личности и стицање самосвести. Јер реч је о девојчици која се у том најосетљивијем периоду живота непрестано сусреће са смрћу и патњом, која патњу других интензивно проживљава, промишља, кроз њу изграђује свој идентитет, завирује у сопствено биће и долази до самопознања. Будући да визије, снови и сновиђења јунакиње представљају симболички приказане, али изузетно значајне приповедне ситуације и стања свести у којима се она открива као емпатички субјект, посебан одељак рада посвећен је њиховом тумачењу у контексту аналитичке психологије Фројда и Јунга. Тумачење сновидних слика у роману Ожиљак показује се као средишње место наративне емпатије и индивидуације, што омогућава шире сагледавање овог поступка у контексту целокупног белетристичког опуса Светлане Велмар-Јанковић.

Референце

Велмар-Јанковић, Светлана. Бездно. Београд: Време књиге, 1995.

---. Ожиљак. Београд: Стубови културе, 2002.

---. Прозраци. Београд: Стубови културе, 2004.

Velmar-Janković, Svetlana. Lagum. Beograd: Dereta 2013.

---. Prozraci 2. Priredio Žarko Rošulj. Beograd: Laguna, 2014.

Bal, Mike. Naratologija: Teorija priče i pripovedanja. Prevela Rastislava Mirković. Beograd: Narodna knjiga Alfa, 2000.

Бечејски, Мирјана. Неки стварни и могући светови. Лепосавић: Институт за српску културу Приштина, 2022.

Бојанић Ћирковић, Мирјана. Читалац у науци о књижевности: Од антике до савремених теорија читања. Ниш: Филозофски факултет, 2020.

Biderman, Hans. Rečnik simbola. Preveli Mihailo Živanović, Hana Ćopić i Meral Tarar-Tutuš. Beograd: Plato, 2004.

Gerbran, Alen, Žan Ševalije i dr. Rečnik simbola: mitovi, snovi, običaji, postupci, oblici, likovi, boje, brojevi. Prevod i adaptacija Pavle Sekeruš, Kristina Koprivšek i Isidora Gordić. Novi Sad: Stylos: Kiša, 2004.

Велмар-Јанковић, Светлана. „Историја и приповедање.“ Разговор водио Зоран Јеремић. У: Бездане светлости: о књижевном делу Светлане Велмар-Јанковић: зборник. Приредио Михајло Пантић. Београд: Библиотека града, 2012. 5–47.

Vojnović, Branka. „Empatija u književnosti: uloga lika u sabotaži nacionalističkih stereotipa i generalizacija.“ Philological Studies, god. X/ 2012, br. 2: 177–186. <http://philologicalstudies.org/index.php?option=com_content&task=view&id=342&Itemid=128>, 6. 5. 2019.

Deigh, John. “Empathy and Universalizability.” Ethics 105 (July 1995): 743–763.

Jerotić, Vladeta. „Predgovor.“ [Odabranim delima K. G. Junga] U: Dinamika nesvesnog, knj. 1. Preveli Desa i Pavle Milekić. Novi Sad: Matica srpska, 1977. 7–43.

Јовановић Драгана М. „Чудо синхроницитета у роману Нигдина Светлане Велмар-Јанковић.“ Поетика прозе Светлане Велмар-Јанковић: зборник радова Поводом деценије смрти Светлане Велмар-Јанковић (1933–2014). Ур. Снежана Милосављевић Милић и Јелена Милић. Ниш: Универзитет у Нишу, Центар за наратолошке студије, 2024. 163–176.

Jung, Karl Gustav. Dinamika nesvesnog, Odabrana dela K. G. Junga, knj. 1. Preveli Desa i Pavle Milekić. Novi Sad: Matica srpska, 1977. 337–407.

---. Karl Gustav Jung, O psihologiji nesvesnog. Odabrana dela K. G. Junga, knj. 2. Preveli Desa i Pavle Milekić. Novi Sad: Matica srpska, 1977.

---. „O postajanju ličnosti.“ Duh i život. Odabrana dela K. G. Junga, knj. 3. Preveli Desa i Pavle Milekić. Novi Sad: Matica srpska, 1977. 255–275.

Keen, Suzanne. „А Theory of Narrative Empathy“. Narrative, Vol. 14, No. 3 (October 2006): 207–236.

---. Empathy and Novel. New York: Oxford University Press, 2007.

Kostić, Jelena. „Empatija.“ Karakteristike i međusobna povezanost empatije i roditeljstva kod adolescenata sa poremećajem ponašanja. Doktorska disertacija. Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, 2014. 15–35.

Kuper, Džin Kembel. Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola. Preveo Slobodan Đođević. Beograd: Nolit, 2004.

Leman, Natalija. „Saga.“ Rečnik književnih rodova i vrsta. Ur. Gazda Gžegož, Slovinja Tinecka Makovska. Prevela Ivana Đokić Saunderson. Beograd: Službeni glasnik, 2015.

Milosavljević Milić, Snežana. Virtuelni narativ: Ogledi iz kognitivne naratologije. Niš: Filozofski fakultet – Sremski Karlovci/ Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2016.

Nussbaum, Martha C. Pjesnička pravda: Književna imaginacija i javni život. Zagreb: Deltakont, 2005.

Ryan, Marie-Laure. Narrative as Virtual Reality, Immersion and Interactivity in Literature and Electronic Media. The Jones Hopkins University Press. Baltimore and London, 2001.

Стојановић, Драган. Лепа бића Иве Андрића. Подгорица: ЦИД – Београд: Платонеум, 2003.

Trebješanin, Žarko. Rečnik Jungovih pojmova i simbola. Beograd: Zavod za udžbenike: HESPERIAedu, 2011.

---. „Frojdovo i Jungovo tumačenje snova.“ Polja, 274 (2016): 486–488. <https://polja.rs/wp-content/uploads/2016/12/Polja-274-46-48.pdf>, 10. 10. 2025.

Hoffman, Martin L. “Interaction of affect and cognition on empathy.” In: C. E. Izard – R. B. Zajonc (eds.): Emotions, cognition and behavior. Cambridge: Cambridge University Press, 1984.

Hoffman, Martin. Empatija i moralni razvoj: Značaj za brigu i pravdu. Prevela Tatjana Šešum. Beograd: Dereta, 2003.

Објављено
2026-02-23
Како цитирати
Секција
Студије, огледи, прилози