Il reale, la forza, l’individuo. Nicola Chiaromonte e la critica della modernita di massa
Сажетак
Есеј реконструише интелектуални и морални профил Николе Кјаромонтеа кроз одлучујући чвор односа између појединца, историје и друштва масе, узимајући као привилеговану осу дијалог са Албером Камијем, читање Симон Вејл и критичко суочавање са марксизмом и идеологијама двадесетог
века. Полазећи од преписке са Камијем и бележница, рад осветљава схватање историје као контингентног и несводивог догађаја, обележеног сталним присуством смрти и искуством трагичног, насупрот сваком покушају метафизичког или телеолошког помирења стварности. Анализа прати развој Кјаромонтеовог мишљења од тридесетих година до послератног периода, задржавајући се на критици модернистичког витализма, митологије маса и тоталитарних облика доминације, све до разоча-
рања у покрете шездесет осме, тумачене као израз „конформистичке побуне“. У томе оквиру Кјаромонте се појављује као радикално антиидеолошки мислилац, усмерен на проверу стварног, и непријатељски настројен према тотализујућим језицима „мистификације“. Чланак предлаже упоредно, у контрапункту, разматрање његове „имагинације ништавила“ и неких савремених варијанти филозофског нихилизма,
нарочито спекулативног реализма Реја Брасијеа, схваћеног, међутим, као негативна поларност: док Брасије прихвата истребљење као коначан рационални исход, Кјаромонте могућност смисла поверава оживљавању везе између свести и света, чувајући етички простор индивидуалног искуства унутар историјске катастрофе.
Референце
Bianco, Gino. Nicola Chiaromonte e il tempo della malafede. Manduria – Bari – Roma: Lacaita, 1999.
Camus, Albert; Chiaromonte, Nicola. In lotta contro il destino: Lettere 1945–1959. A cura di Samantha Novello, traduzione dal francese di Albert Folin. Vicenza: Neri Pozza, 2021.
Carlucci, Paolo. “«Tempo Presente» (1956–1968) e il Congress for Cultural Freedom: alcuni appunti per la storia di una rivista”. In: Culture e libertà. Studi di storia in onore di Roberto Vivarelli. A cura di Daniele Menozzi, Massimo Moretti, and Roberto Pertici. Pisa: Edizioni della Normale, 2006, pp. 453–478.
Chiaromonte, Nicola. Albert Camus. In: Lo spettatore critico. Politica, filosofia, letteratura. A cura di Raffaele Manica. Milano: Mondadori, 2021, pp. 932–939.
Chiaromonte, Nicola. A lume di ragione. «Tempo presente», marzo–aprile 1968.
Chiaromonte, Nicola. André Malraux e la “Condition humaine”. «Solaria», a. VIII, n. 11–12, novembre–dicembre 1933a, pp. 80–85.
Chiaromonte, Nicola. “Idee e figure di André Malraux”. Solaria, vol. 8, no. 1, gennaio 1933b, pp. 16–24.
Chiaromonte, Nicola; Caffi Andrea. «Cosa sperare?». Il carteggio tra Andrea Caffi e Nicola Chiaromonte: un dialogo sulla rivoluzione (1932–1955). A cura di Marco Bresciani, prefazione di Michele Battini. Napoli: ESI, 2012.
Chiaromonte, Nicola. Che cosa rimane. In: Lo spettatore critico. Politica, filosofia, letteratura. A cura di Raffaele Manica. Milano: Mondadori, 2021, pp. 445–696.
Chiaromonte, Nicola. “Crisi e soluzione della modernità”. Conscientia, 19 giugno 1926. Successivamente in Le verità inutili. A cura di S. Fedele. Napoli: L’Ancora del Mediterraneo, 2001, pp. 59–62.
Chiaromonte, Nicola. Fra me e te la verità. Lettere a Muska. A cura di Wojciech Karpinski e Cesare Panizza. Forlì: Una Città, 2013.
Chiaromonte, Nicola. “Gioventù indocile”. Tempo presente, Apr. 1965. Successivamene in La rivolta conformista. A cura di Cesare Panizza. Forlì: Una Città, 2009, pp. 25–33.
Chiaromonte, Nicola. “I giovani e la politica”. Tempo presente, febbraio 1967. Successivamente in La rivolta conformista. Scritti sui giovani e il 68. A cura di Cesare Panizza. Forlì: Una Città, 2009, pp. 50–54.
Chiaromonte, Nicola. Il tempo della malafede e altri scritti. A cura di Vittorio Giacopini. Roma: Edizioni dell’Asino, 2013.
Chiaromonte, Nicola. La morte si chiama fascismo. «Quaderni di Giustizia e Libertà», gennaio 1935. Successivamente in Scritti politici e civili, introduzione di Leo Valiani, con una testimonianza di Ignazio Silone. Milano: Bompiani, 1976, pp. 37–76.
Chiaromonte, Nicola. Sul fascismo («Europe», 1936). In: Scritti politici e civili. Introduzione di Leo Valiani, con una testimonianza di Ignazio Silone. Milano: Bompiani, 1976, pp. 89–103.
Chiaromonte, Nicola. “La nuova sinistra”. Tempo presente, settembre–ottobre 1967. In: La rivolta conformista. A cura di Cesare Panizza. Forlì: Una Città, 2009.
Chiaromonte, Nicola. “La situazione di massa e i valori nobili”. Tempo presente, vol. 1, no. 1, aprile 1956, pp. 23–36.
Chiaromonte, Nicola. Malraux e il demone dell’azione.
Chiaromonte, Nicola. “Nota sulla civiltà e le utopie”. Solaria, 1935. In: Scritti politici e civili. Introduzione di Leo Valiani, con una testimonianza di Ignazio Silone. Milano: Bompiani, 1976, pp. 78–88.
Coleman, Peter. The Liberal Conspiracy: The Congress for Cultural Freedom and the Struggle for the Mind of Postwar Europe. New York: The Free Press, 1989.
Donno, Antonio. La cultura americana nelle riviste italiane del dopoguerra: «Tempo Presente» (1956–1968). Lecce: Milella, 1978.
Fofi, Goffredo; Vittorio Giacopini; Monica Nonno (a cura di). Nicola Chiaromonte, Ignazio Silone, L’eredità di «Tempo Presente». Roma: Fahrenheit, 2000.
Frosini, Tommaso Edoardo (a cura di). «Tempo Presente». Antologia 1956–1968. Firenze: Liberlibri, 1998.
Grémion, Pierre. Intelligence de l’anticommunisme: Le Congrès pour la liberté de la culture à Paris. Paris: Fayard, 1995.
Marchetti, Adriano. “Anamorfosi di un corpo di parole. Postilla a Joë Bousquet”. Anterem, n. 87, VI serie, A. 38, 2016, pp. 42–44.
Mastrogregori, Massimo. Libertà della cultura e “guerra fredda culturale”. Bobbio, gli intellettuali “atlantici” e i comunisti: alle origini di «Politica e Cultura» (1955). «Storiografia», XI, 11, 2007, pp. 9–137.
Panizza, Cesare. Nicola Chiaromonte. Roma: Donzelli, 2017.
Panizza, Cesare. “Nicola Chiaromonte, «Tempo Presente» e la ‘crisi’ della Francia”. Cahiers d’études italiennes, n. 22, 2016, France et Italie (1955–1957): politique, société et économie. Études réunies par Alessandro Giacone et Marco Maffioletti. Grenoble: Ellug, 2016, pp. 203–217.
Saunders, Frances Stonor. La guerra fredda culturale: La CIA e il mondo delle lettere e delle arti. Traduzione di Silvio Calzavarini. Roma: Fazi, 2004.
Scott-Smith, Giles. Western Anti-Communism and the Interdoc Network. The Cold War Internationale. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2012.
Scott-Smith, Giles; Hans Krabbendam (eds). The Cultural Cold War in Western Europe 1945–1960. London: Frank Cass, 2003.
Van Dongen, Luc; Roulin, Stéphanie; Scott-Smith, Giles (eds). Transnational Anti-Communism and the Cold War: Agents, Activities, and Networks. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2014.
Weil, Simone; Bousquet, Joë. Corrispondenza. A cura di Adriano Marchetti. Milano: SE, 1994.
Сва права задржана (c) 2025 Ugo Perolino
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
