Слика Француске и Париза у прози Јована Дучића
Сажетак
Овај рад бави се поступцима креирања слике Француске и Париза у прозним текстовима Јована Дучића, превасходно у његовој есејистичкој и путописној прози. Полазећи од историјског контекста српско-француских културних односа с краја XIX и почетка XX века, рад испитује начин на који Дучић обликује слику Француске као цивилизацијски и културни модел, а Париз као његов симболички и духовни центар. Најпре се указује на сложеност историјских и културних односа између Србије и Француске у овом периоду, а затим и на оно што одређује природу односа између француске културе и књижевности и Јована Дучића. Посебна пажња посвећена је улози античког наслеђа у Дучићевом разумевању француске културе, с обзиром на то да се Француска у његовој прози често представља као модерна наследница грчке и римске цивилизације. Анализом одабраних текстова из књига Моји сапутници и Стаза поред пута, као и „Писма из Француске” из књиге Градови и химере, уз осврт на поједине есејистичке исказе о Француској и Паризу у Благу цара Радована, показује се да Париз у Дучићевој прози функционише као важна тачка вредновања историје, уметности и културе и као духовни оријентир модерног интелектуалца и уметника. Париз се код Дучића манифестује као идеја и парадигма културе, издвојена из свакодневице урбаног и индустријског града који путописац посећује.
Референце
Дучић, Јован. Градови и химере: путописи. Стаза поред пута: есеји и чланци. Прир. Меша Селимовић, Живорад Стојковић. Београд – Сарајево: БИГЗ – Просвета – Свјетлост, 1989.
Дучић, Јован. Стаза поред пута: есеји и чланци. Прир. Новица Петковић. Београд: Штампар Макарије – Блиц, 2008.
Дучић, Јован. Моји сапутници: књижевна обличја. Прир. Новица Петковић. Београд: Штампар Макарије – Октоих, 2007.
Дучић, Јован. Благо цара Радована. Јутра са Леутара. Нови Сад – Београд: LIB D.O.O. – Ars Libri, 2002.
Andrijašević, Marina. Odnos Rimljana prema Grcima i grčkoj kulturi u Ciceronovim delima: kontekstualna analiza etnonima Grk i pertinentnih termina. Doktorska disertacija <https://phaidrabg.bg.ac.rs/open/o:24306> 21. 12. 2025.
Батаковић, Душан. „Србија на Западу: о француским утицајима на политички развој модерне Србије“. У: Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану: Међународни научни скуп 10–12. децембар 1997. Ур. Жан-Пол Блед, Славенко Терзић. Београд – Нови Сад: Историјски институт САНУ – Православна реч, 1998, 307–328.
Bralić, Željko. Antička Atina kao društvo učenja <https://www.researchgate.net/profile/Zeljko-Bralic/publication/358983576_Bralic_Z_2022_ANTICKA_ATINA_KAO_DRUSTVO_UCENJA/links/6220e93aadd1b367ae1104e3/Bralic-Z-2022-ANTICKA-ATINA-KAO-DRUSTVO-UCENJA.pdf> 20. 12. 2025.
Витановић, Слободан. Јован Дучић у знаку Аполона и Диониса: књижевни огледи и поетика. Београд: Српска академија наука и уметности, 1994.
Vladušić, Slobodan. „Dučićev i Crnjanskov Pariz“. Kultura, 122/123 (2009), 237–253.
Гаћиновић, Владимир. „Један српски модерниста“. У: О Јовану Дучићу: 1900–1989. Прир. Меша Селимовић, Живорад Стојковић. Београд – Сарајево: БИГЗ – Просвета – Свјетлост, 1990. 52–57.
Gvozden, Vladimir. Jovan Dučić putopisac: ogled iz imagologije. Novi Sad: Svetovi, 2003.
Гвозден, Владимир. Српска путописна култура 1914–1940. Београд: Службени гласник, 2011.
Гвозден, Владимир. „Слика Европе у Градовима и химерама Јована Дучића“. У: Јован Дучић песник и дипломата: поводом сто педесет година од рођења, зборник радова са научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 2021. године. Ур. Зоран Кнежевић. Београд: САНУ, 2022, 437–452.
Данојлић, Милован. „Дучић и Французи“. Летопис Матице српске, 186, 486 (2010), 906–911.
Делић, Јован. О поезији и поетици српске модерне. Београд: Завод за уџбенике, 2008.
Деретић, Јован. Историја српске књижевности. Београд: Нолит, 1983.
Димитријевић Марковић, Светлана. „Форма града и урбанистичка регулација: Османов Париз и Јосимовићев Београд“. Наслеђе, 18 (2007), 129–147.
Димић, Љубодраг. Културна политика Краљевине Југославије: 1918–1941: Део 3, Политика и стваралаштво. Београд: Стубови културе, 1997.
Ђурић, Мина. „Сапутници на Стази поред пута: Дучићева сагледавања српске књижевности у контексту светске уметности и културе“. У: Јован Дучић: живот, дело, време. Ур. Љубодраг Димић, Јован Делић. Београд: САНУ, 2021, 151–173.
Lefevr, Anri. Urbana revolucija. Prev. Mirjana Vukmirović Mihailović. Beograd: Nolit, 1974.
Милошевић, Миладин. Предговор у: Јован Дучић. Дипломатски списи. Београд: Просвета, 1991. 7–38.
Новаковић, Јелена. „Француско симболистичко наслеђе у српској поезији XX века“. У: Међународни научни скуп Српско-француски односи 1904–2004. Ур. Михаило Павловић и Јелена Новаковић. Београд: Друштво за културну сарадњу Србија–Француска: Архив Србије, 2005, 105–122.
Новаковић, Јелена. „Јован Дучић и француска књижевност“. У: Поезија и поетика Јована Дучића, зборник радова. Ур. Јован Делић. Београд – Требиње: Институт за књижевност и уметност – Учитељски факултет – Дучићеве вечери поезије, 2009, 477–506.
Палавестра, Предраг. Историја модерне српске књижевности: златно доба 1892–1918. Београд: Српска књижевна задруга, 1986.
Петровић, Ненад В. „Један поглед на Јована Дучића“. У: О Јовану Дучићу: зборник радова поводом педесетогодишњице смрти. Ур. Предраг Палавестра. Београд: Српска академија наука и уметности, 1996, 141–146.
Поповић, Радован. Књига о Дучићу. Београд: БИГЗ, 1992.
Росић, Татјана. „Фактографија естетског у путописној прози Јована Дучића“. У: О Јовану Дучићу: зборник радова поводом педесетогодишњице смрти. Ур. Предраг Палавестра. Београд: Српска академија наука и уметности, 1996, 227–231.
Слијепчевић, Перо. „Јован Дучић“. У: О Јовану Дучићу: 1900–1989. Прир. Меша Селимовић, Живорад Стојковић. Београд – Сарајево: БИГЗ – Просвета – Свјетлост, 1990, 99–172.
Чолак, Бојан. „Стасавање песника – генеза Дучићеве поетике и мисли о њој“ (предговор). Јован Дучић. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 2013, 13–34.
Шеатовић, Светлана. „Медитерански круг Јована Дучића – путописи и дипломатске мисије“. У: Јован Дучић песник и дипломата: поводом сто педесет година од рођења, зборник радова са научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 2021. године. Ур. Зоран Кнежевић. Београд: САНУ, 2022, 95–104.
Сва права задржана (c) 2025 Željko Tešić

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


