Kишов Излет у Париз и поетичка рефлексија путовања

DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2025.57.186.1
Кључне речи: проза Данила Киша, Излет у Париз, Мансарда, Ендре Ади (Endre Ady), анакруза (anacrusis), рефлексно путовање, истина (српске) књижевности

Сажетак

У другом делу Увода у поетику Данила Киша (једна верзија првог дела студије која је део веће целине објављена је ове године у часопису Наслеђе бр. 60), расправља се о запостављеном, обимом невеликом ремек-делу Излет у Париз. Ово рано Кишово дело је пут у свет целе генерације писаца после Другог светског рата. Ослоњен на великог мађарског песника Ендреa Адија, Киш налази нови поетички модел рефлексивног путовања, што има великог значаја за читав његов опус. Затим се студија усмерава ка првој објављеној Кишовој књизи, двороману у којем су Псалам 44 и Мансарда.

Референце

Киш, Данило. Varia. Сабрана дела Данила Киша. Прир. Мирјана Миочиновић. Београд: БИГЗ, 1995.

Benjamin, Walter. Gesamelte Schriften V1, hrsg. von Rolf Tiedmann. Frankfurt am Mein: Suhrkamp, 1991.

Bloch, Ernst. Subjekt – Objekt. Objašnjenja uz Hegelovu filozofiju. Prev. Stanko Bošnjak, Milan Kangrga, Zagreb: Naprijed,1975.

Јерков, Александар. Истина (српске) књижевности. Метасхолиа. Београд: Албатрос плус, 2023.

Јерков, Александар. „Увод у поетику Данила Киша (1). Лука спаса. Где је оно чега више нема“. Наслеђе, 2025/60, 21–34.

Heidegger, Martin. Doba slike svijeta. Prev. Boris Hudoletnjak. Zagreb: Razlog, 1989.

Хајдегер, Мартин. Шумски путеви. Прев. Божидар Зец. Београд: Плато, 2000

Објављено
2026-01-14
Како цитирати
Број часописа
Год. 57 Бр. 186 (2025): Књижевна историја - часопис за науку о књижевности
Секција
Читање традиције

Сва права задржана (c) 2025 Aleksandar Jerkov

Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).