Ангажман и драмска форма у теоријском мишљењу Слободана Селенића
Сажетак
Рад анализира теоријско мишљење Слободана Селенића о ангажману и драмској форми, са тежиштем на студији Ангажман у драмској форми. Полазећи од претпоставке да је ангажман фокусна тачка сваког драмског текста и да се вредност драмског дела може сагледавати у односу на степен сагласја ангажмана и драме, рад систематизује кључне постулате које Селенић успоставља у тумачењу модерне драме. Посебна пажња посвећена је његовом одбацивању догматских естетичких система и инсистирању да се критеријуми вредновања траже унутар затвореног света конкретног драмског дела. Разматра се Селенићево разграничење натуралистичке и конструктивистичке форме, његова размишљања о илузији и антиилузионизму, као и улози језика, мита, као и о извођачком аспекту у обликовању драмског ангажмана. Упоредно се, у мери у којој је методолошки релевантно, укључују и увиди из Драмских праваца 20. века, као и трагови теоријске мисли у позоришним критикама и антологичарском раду, како би се указало на континуитет и развој ауторових ставова. Циљ рада је да покаже због чега је Селенићево разумевање ангажмана и форме и даље ваљан теоријски оквир за савремено читање драме и позоришта, нарочито у контексту односа текста и сцене.
Референце
Бајчета, Владан. „Схватање природе драмског стваралаштва у теоријском и антологичарском раду Слободана Селенића“. Сцена, бр. 3, год. LIX, јул–септембар 2023, 48–54.
Брук, Питер. Празан простор. Прев. Оливера Живковић. Београд: Лапис, 1995.
Волк, Петар. „Изјашњавање“. Књижевне новине. 4. IX 1965, 3.
Марјановић, Петар. Позориште или усуд пролазности. Београд: Факултет драмских уметности. Институт за позориште, филм, радио и телевизију, 2001.
Мирковић, Милосав. „Драме Слободана Селенића“. Театрон, год. XVIII, бр. 84–85–86, 1994, 168–172.
Негришорац, Иван. „Како теоријски утемељити проучавање књижевности“. Летопис Матице српске, год. 186, октобар 2010, књ. 486, св. 4, 729–736.
Орсић, Срђан. Чегрст и камашне. Загреб: СКД Просвјета, 2014.
Путник, Радомир. Драматуршка аналекта. Београд: Удружење драмских писаца Србије, 2007, 176.
Радуловић, Ксенија. „Слободан Селенић, професор драматургије (уз књигу Драмски правци XX века). Сцена, бр. 3, год. LIX, јул–септембар 2023, 19–23.
Селенић, Слободан. „Анкета: Опредељења: Слободан Селенић“. Савременик, 1971, XXXIII, 322.
Селенић, Слободан. „Из епохе никуда“. Политика, 21. V 1988, 2688, 9.
Селенић, Слободан. „Литература и свети Крлежа: репринт интервјуа Слободана Селенића из 1987. године). https://www.ekspres.net/intervju/literatura-i-sveti-krleza-reprint-intervjua-slobodana-selenica-iz-1987. Приступљено 21. 2. 2024.
Споменица Слободана Селенића: поводом седамдесетогодишњице рођења. Прир. Предраг Палавестра. Београд: Српска академија наука и уметности, 2004.
Станиславски, Константин. Систем. Прев. Милан Ђоковић. Београд: Партизанска књига, 1982.
Тополовачки, Милан. „Структурална драматургија Слободана Селенића 1“. Сцена, књ. 2, бр. 6, 1992, 39–46.
Ћирилов, Јован. „Ангажман у драмској форми“. Борба, 8. VIII 1965, 11.
Јевтић, Милош. Очи у очи са Селенићем. Разговор са Слободаном Селенићем водио М. Јевтић. Београд 1991.
Aristotel. O pesničkoj umetnosti. Prev. s grčkog i registar imena sastavio Miloš N. Đurić. Beograd: Kultura, 1955.
Diderot, Denis. De la Poesie Dramatique. Les editions de Minuit. Corespondance de Diderot 1956.
Emmet, Dorothy. The Nature of Metaphysical Thinking. London: Mac Milan and Co., 1966.
Kulić, Milena. Let Minervine sove: ogledi o pozorišnoj umetnosti. Kragujevac: Studentski kulturni centar, 2017.
Lazić, Radoslav. Filozofija pozorišta od Platona do Kamija. Beograd: Autor, 2014.
Lefevr, Anri. Prilog estetici. Prev. Dragutin Todorić. Beograd: Kultura. 1957.
Melhinger, Zigfrid. Povijest političkog kazališta. Prev. Vida Flaker. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske. 1989.
Selenić, Slobodan. Angažman u dramskoj formi. Beograd: Prosveta, 1965.
Selenić, Slobodan. Iskorak u stvarnost. Beograd: Prosveta, 1995.
Сва права задржана (c) 2025 Milena Ž. Kulić

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


