Рефлекси друштвених и политичких прилика на породично гнездо Павловића у Лагуму Светлане Велмар-Јанковић
Сажетак
У раду се проучавају друштвени, историјски, политички и културни домени идентитетског лика Београда преломљени временском призмом Другог светског рата као тачком пролома персоналних профила јунака. Метафоре памћења и језичка компонента постају означитељи личних идентитетских образаца, али, значајније, маркери друштвене и политичке панораме града. Светлосна симболика уткана је у саму срж породичног круга Павловића, детерминишући међусобне релације а, потпуније, дочаравањем београдског амбијента. Аналитичком методом, поетиком памћења (индивидуално, породично, групно) и феноменологијом имагинације разматрају се, наизменично, индивидуални доживљај Београда обухваћеног трансформацијским процесима у аспекту друштвених и политичких спрега, са формирањем лика урбане метафоре модификоване историјским процесима. Циљ истраживања представља обликовање интегралне поетске слике грађанске средине тектонски промењене улоге и значаја на колективном, друштвеном и политичком плану, и конфигурација породичне фреске и функције чланова домаћинства у новим, битно измењеним околностима.
Референце
Велмар-Јанковић, Светлана. Лагум. Београд: Стубови културе, 2001.
Бабић, Душко. „Додир са прочишћеном страхотом постојања, Светлана Велмар Јанковић: ЛАГУМ, Београд 1990“. Браничево: часопис за књижевност, културна и друштвена питања, 38/1–2 (1991): 135–138.
Божовић, Гојко. „Историја, језик, идентитет“ (предговор). Лагум. Светлана Велмар-Јанковић. Београд: Српска књижевна задруга, 2007, VIII–XXVIII.
Јеремић, Љубиша. Књижевност разлике, друга књига о српским писцима. Београд: Службени гласник, 2009.
Матицки, Миодраг. „Читање Лагума“. Домети: часопис за културу, 18/67 (1991): 39–42.
Матицки, Миодраг. „Унутрашњи говор у романима ’Травничка хроника’, ’Дервиш и смрт’ и ’Лагум’“. Иво Андрић у своме времену, 1. Научни састанак слависта у Вукове дане, 22 (1994): 27–32.
Мирковић, Чедомир. Под окриљем нечастивог: шездесет шест савремених српских романасијера. Београд: Дерета, 1996.
Пантић, Михајло. „Свет препун чула, Светлана Велмар-Јанковић: Лагум, БИГЗ, Београд, 1990“. Књижевне новине: лист за књижевност, уметност и друштвена питања, 43/809 (1990): 7.
Пецо, Асим. „Неке језичке особине у роману ’Лагум’ Светлане Велмар-Јанковић (I)“. Književnost: mesečni časopis, 46/7–8 (1991): 951–956.
Ређеп, Драшко. Конкретни читалац, огледи и критике. Зрењанин – Нови Сад: Агора, 2014.
Требјешанин, Жарко. „Ликови, процес њиховог грађења и улога у романима Светлане Велмар-Јанковић“. Књижевна историја, 45/151 (2013): 795–812.
Сва права задржана (c) 202 Marija Šljukić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
