Хелдерлин, Грци и Немци. Једна потрага за националним идентитетом
Сажетак
У првом делу овог рада излаже се и тематизује „опчињеност“ немачких мислилаца и писаца друге половине осамнаестог и с почетка деветнаестог века античком Грчком. Шлегелове, Винкелманове и Шилерове визије Грка и Немаца уводе у Хелдерлиново наслеђивање и одступање од њих, чему се придаје посебна пажња. Други део рада посвећен је коментарима и тумачењима Хелдерлинове заоставштине. Хајдегерове интерпретације, које заузимају његов највећи део, изазвале су реакције, међу другима, Адорна, Лаку-Лабарта, Брункхорста. У спору око Хелдерлиновог наслеђа, текст прати њихова виђења грчко-немачке повезаности у савремености. Завршни део рада, враћајући нас на почетак немачке културне асимилације и/или апропријације Грка, указује на један модел „националне идентификације“ у идеализованом и недостижном Другом, модел према коме се немачка мисао и даље огледа у Грцима и огледа са њима, са неизвесним исходом, не само у погледу пуке коректности тумачења, него и када је реч о томе на чију штету и/или на чију ползу се то огледање одиграва.
Референце
Aćin, Jovica. „Napomene“. O pesničkoj umetnosti. Fridrih Helderlin. Beograd: Rad, 1997, 106–154.
Adorno, Theodor W. „Parataksa: O Hölderlinovu kasnom pjesništvu“. Filozofsko-sociološki eseji o književnosti. Prev. Nadežda Čačinović-Puhovski. Zagreb: Školska knjiga, 1985, 37–72.
Berlin, Isaija. Koreni romantizma. Prev. Branimir Gligorić. Beograd: Službeni glasnik, 2006.
Brunkhorst, Hauke. Theodor W. Adorno. Dialektik der Moderne. München: R. Piper, 1990.
Butler, E. M. The Tyranny of Greece over Germany. Cambridge: Cambridge University Press, 1935.
Cassirer, Ernst. „Hölderlin i njemački idealizam“. U: Friedrich Hölderlin. Hiperion ili Eremit u Grčkoj. Prev. Damir Barbarić. Zagreb: Demetra, 2005, 357–398.
Delez, Žil i Feliks Gatari. Šta je filozofija?. Prev. Slavica Miletić. Sremski Karlovci / Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1995.
Diels, Hermann. Predsokratovci: fragmenti, tom 1. Prev. Zdeslav Dukat. Zagreb: Naprijed, 1983.
Frank, Manfred. Einführung in die frühromantische Ästhetik: Vorlesungen. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 2008.
Gadamer, Hans-Georg. „Heidegger i Grci“. Prev. Slobodan Žunjić. Filozofski godišnjak 2 (1989): 170–190.
Gaillard, Françoise. „Novo začaravanje svijeta“. Prev. Bosiljka Brlečić. Postmoderna – Nova epoha ili zabluda. Ur. Ivan Kuvačić i Gvozden Flego. Zagreb: Naprijed, 1988, 119–134.
Hajdeger, Martin. „Helderlin i suština poezije“. Preveo Božidar Zec. Mišljenje i pevanje. Martin Hajdeger. Beograd: Nolit, 1982а, 129–148.
Hajdeger, Martin. „Pesnički stanuje čovek...“. Mišljenje i pevanje. Prev. Božidar Zec. Beograd: Nolit, 1982b, 149–169.
Hajdeger, Martin. „Građenje, stanovanje, mišljenje“. Mišljenje i pevanje. Prev. Božidar Zec. Beograd: Nolit, 1982c, 83–103.
Hajdeger, Martin. „Načelo identiteta“. Mišljenje i pevanje. Prev. Božidar Zec. Beograd: Nolit, 1982d, 41–56.
Hajdeger, Martin. „Zašto ostajemo u provinciji?“ U: Martin Hajdeger i nacionalsocijalizam: dokumenti i interpretacije. Ur. Slobodan Žunjić. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1992a, 120–123.
Hajdeger, Martin. „Filozof i Treći rajh: intervju sa ’Špiglom’“. U: Martin Hajdeger i nacionalsocijalizam: dokumenti i interpretacije. Ur. Slobodan Žunjić. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1992b, 154–180.
Hajdeger, Martin. „Nemački nastavnici i drugovi“. U: Martin Hajdeger i nacionalsocijalizam: dokumenti i interpretacije. Ur. Slobodan Žunjić. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1992c, 59–61.
Hajdeger, Martin. „Čemu pesnici?“ Šumski putevi. Prev. Božidar Zec. Beograd: Plato, 2000a, 209–253.
Hajdeger, Martin. „Izvor umetničkog dela“. Šumski putevi. Prev. Božidar Zec. Beograd: Plato, 2000b, 7–59.
Hajdeger, Martin. „Pismo o humanizmu“. Putni znakovi. Prev. Božidar Zec. Beograd: Plato, 2003, 279–322.
Heidegger, Martin. Hölderlinove himne „Germanija“ i „Rajna“. Prev. Ivan Bubalo. Zagreb: Demetra, 2002.
Hegel, G. W. F. Phänomenologie des Geistes. Werke, tom 3. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1970a.
Hegel, G. W. F. Vorlesungen über die Philosophie der Geschichte. Werke, tom 12. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1970b.
Hegel, G. W. F. Jenaer Schriften. Werke, tom 2. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1970c.
Hegel, G. W. F. Frühe Schriften. Werke, tom 1. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1970d.
Hegel, G. W. F. „Das älteste Systemprogramm des deutschen Idealismus“. Werke, tom 1. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1970е, 233–235.
Helderlin, Fridrih. „Empdoklova smrt“. Odabrana dela. Prev. Ivan V. Lalić. Beograd: Nolit, 1969a. 111–134.
Helderlin, Fridrih. „Patmos (Landgrofu od Homburga)“. Odabrana dela. Prev. Ivan V. Lalić. Beograd: Nolit, 1969b, 95–101.
Helderlin, Fridrih. „Proslava mira“. Odabrana dela. Prev. Ivan V. Lalić. Beograd: Nolit, 1969c, 90–94.
Helderlin, Fridrih. „Hleb i vino“. Odabrana dela. Prev. Ivan V. Lalić. Beograd: Nolit, 1969d, 79–84.
Helderlin, Fridrih. „Dom“. Odabrana dela. Prev. Ivan V. Lalić. Beograd: Nolit, 1969e, 85.
Helderlin, Fridrih, „Duh vremena“, Odabrana dela. Prev. Ivan V. Lalić. Beograd: Nolit, 1969f. 61.
Helderlin, Fridrih. Nacrti iz poetike. Prev. Jovica Aćin. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo, 1990.
Helderlin, Fridrih. O pesničkoj umetnosti. Prev. Jovica Aćin. Beograd: Rad, 1997.
Hölderlin, Friedrich. Friedrich Hölderlins Leben. In Briefen von und an Hölderlin. Ur. Carl C. T. Litzmann. Berlin: W. Hertz, 1890.
Hölderlin, Friedrich. Werke und Briefe. Ur. Friedrich Beissner. Frankfurt am Mein: Insel, 1969.
Hölderlin, Friedrich. ”Der Grund zum Empedokles”. Sämmtliche Werke und Briefe, tom 2. München: Hanser, 1984, 381–395.
Hölderlin, Friedrich. Hiperion ili Eremit u Grčkoj. Prev. Ratomir Škunca. Zagreb: Demetra, 2005.
Henrich, Dieter. ”Hegel und Hölderlin”. Hegel im Kontext. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1981, 9–40.
Konstantinović, Zoran. „Savremenici nemačke klasike“. Njemačka književnost, tom 2. Zoran Konstantinović, Ivan Pudić, Dragoslava Perišić, Katalin Kovačević, Zoran Žiletić, Mirko Križman, Dušan Ludvik, Miloš Đorđević, Strahinja Kostić. Sarajevo: Svjetlost, 1987, 62–75.
Krstić, Predrag. Korenovanja: čari radikalizma. Novi Sad: Akademska knjiga, 2025.
Lacque-Labarthe, Philippe. ”The Caesura Of The Speculative”. Prev. Robert Eisenhauer. Typography: Mimesis, Philosophy, Politics. Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1989a, 208–235.
Lacque-Labarthe, Philippe. “Transcendence Ends in Politics”. Prev. Peter Caws. Typography: Mimesis, Philosophy, Politics. Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1989b, 267–300.
Lacque-Labarthe, Philippe. “Hölderlin and the Greeks”. Prev. Judi Olson. Typography: Mimesis, Philosophy, Politics. Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1989c, 236–247.
Laku-Labart, Filip. „Odvažnost pesništva“. Prev. Zoran Janković. Beogradski krug 0 (1994): 40–56.
Latur, Bruno. Nikada nismo bili moderni: eseji iz simetrične antropologije. Prev. Olja Petronić. Novi Sad: Mediterran Publishing, 2010.
Marić, Sreten. „U predvorju Helderlinove poezije“. U: Fridrih Helderlin. Odabrana dela. Beograd: Nolit, 1969, 5–48.
Niče, Fridrih. Volja za moć. Prev. Dušan Stojanović. Beograd: Prosveta, 1972.
Pöggeler, Otto. „Heidegerov susret s Hölderlinom“. Prev. Ivan Bubalo. U: Martin Heidegger. Hölderlinove himne „Germanija“ i „Rajna. Zagreb: Demetra, 2002, 289–338.
Ritter, Joachim. Hegel i francuska revolucija. Prev. Anđelko Habazin. Sarajevo: Svjetlost – „Veselin Masleša“, 1989.
Sallis, John. “Heidegger’s Poetics: The Question of Mimesis”. Martin Heidegger: Critical Assesments, tom 4: Reverberations. Ur. Christopher Macann. London: Routledge, 1992, 267–278.
Schiller, Friedrich. ”Die Götter Griechenlands”. Schillers sämmtliche Werke, tom 1. Stuttgart: Berlin: J. G. Cotta’schen Buchhandlung, 1920, 156–160.
Starobinski, Žan. „Žan-Žak Ruso: prozirnost i prepreka“. Žan-Žak Ruso: prozirnost i prepreka: i sedam ogleda o Rusou. Prev. Ivan Dimić. Sremski Karlovci: Novi Sad / Izdavačka knižarnica Zorana Stojanovića, 1991, 9–303.
Starobinski, Žan. Otkrivanje slobode: 1770–1780 / 1789: znamenja razuma. Prev. Jelena Stakić. Sremski Karlovci / Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2009.
Stern, Robert. Hegel, Kant and the Structure of the Object. London: Routledge, 2001.
Šlegel, Fridrih. Ironija ljubavi: (izbor iz dela). Prev. Dragan Stojanović. Beograd: Zepter Book World, 1999.
Von Hendy, Andrew. Modern Construction of Myth. Bloomington: Indiana University Press, 2001.
Winckelmann, Johann Joachim. Gedanken über die Nachahmung der griechischen Werke in der Malerei und Bildbauerkunst. Johann Winckelmanns sämtliche Werke, tom 1. Donaueschingen: Deutscher Classiker, 1825.
Žmegač, Viktor. „Antiklasicistička faza: Sturm und Drang“. Njemačka književnost. Ur. Viktor Žmegač. Zagreb: SNL, 1986, 59–72.
Schiller, Friedrich. Über naive und sentimentalische Dichtung. Werke – Philosophische Schriften, 1795a. <https://www.wissen-im-netz.info/literatur/schiller/werke/philosophisch/dichtung/index.htm> 13. 10. 2010.
Schiller, Friedrich. Über die ästhetische Erziehung des Menschen, in einer Reihe von Briefen. Werke – Philosophische Schriften, 1795b <https://www.wissen-im-netz.info/literatur/schiller/werke/philosophisch/aestetisch/index.htm> 19. 12. 2010.
Сва права задржана (c) 2025 Predrag Krstić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
