Други обичаји, друга ношња: преоблачење јединке и друштва у прози Милице Јаковљевић Мир-Јам
Сажетак
Ово кратко истраживање бави се превасходно женском модом (одјећа, фризура, обућа, шминка, накит) у међуратном периоду у Србији, тј. Краљевини Југославији, и њеним симболичким репрезентацијама, онако како су приказане у прози Милице Јаковљевић Мир-Јам. Оно се добрим дијелом темељи на књигама Ролана Барта Систем моде (1967) и Језик моде (постхумно објављена, прикупљени и приређени текстови, 2013) – својеврсним семиотичким огледима о значају одијевања и украшавања у култури. Ванредне податке везане за српску престоницу и њено укључивање у европске и свјетске модне токове нашли смо у монографији Бојане Поповић, Мода y Београдy 1918–1941. Повремено се овај приступ укршта и са студијама моде у културолошким и еротолошким кључевима – нарочито овим посљедњим – јер је у случају романа и прича Мир-Јам увијек ријеч о љубавним, односно еротским наративима. Мода се стога у огромном броју случајева показује као семиотички подсистем укључен у компликован језик љубавне комуникације, еротског општења, а гледано још шире, засебна симболичка структура у разгранатом друштвеном екосистему. Ријеч о компликованом саодносу подскупова и скупова значења, чије границе простирања није увијек могућно прецизно одредити.
Референце
Мир-Јам, Милица Јаковљевић. То је било једне ноћи на Јадрану. Загреб: Алфа, 1986.
Мир-Јам, Милица Јаковљевић. Девојка са зеленим очима. Београд: Народна књига, 2008.
Мир-Јам, Милица Јаковљевић. Непобедиво срце. Пирот: Pi-pres, 2011.
Мир-Јам, Милица Јаковљевић. Мала супруга. Београд: Мали принц, 2012.
Мир-Јам, Милица Јаковљевић. Рањени орао. Београд: Miba Books, Подгорица: Народна књига, 2017.
Мир-Јам, Милица Јаковљевић. Грех њене маме. Београд: Невен, 2019.
Мир-Јам, Милица Јаковљевић. Отмица мушкарца. Београд: Portalibris, 2022.
Мир-Јам, Милица Јаковљевић. У словеначким горама. Београд: Tea books, 2023.
Ћосић, Бранимир. Врзино коло. Београд: БИГЗ, 1973.
Веселиновић, Соња. „Брачно тржиште и самоостваривање: Џејн Остин и Милица Јаковљевић Мир-Јам“. У: Маргинални и маргинализовани жанрови у књижевности, зборник радова. Ур. Б. Јовић, Т. Тропин. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2022. Стр. 519–542.
Гароња Радованац, Славица. „Међуратни романи Милице Јаковљевић или подземна слава Мир-Јам“. Жена у српској књижевности. Нови Сад: Дневник, 2010.
Дигитални архив дневног листа „Политика“: https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_40A38CB0F99D1AB65BCA45A437AF7AA4-1925-01-B001
Дигитални архив магазина „Жена и свет“: https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_40A38CB0F99D1AB65BCA45A437AF7AA4-1925-01-B001
Ивановић Баришић, Милина. Одевање у околини Београда: друга половина 19. и прва половина 20. века. Београд: Етнографски институт САНУ, 2017.
Милинковић, Јелена. „Женски жанр: популарни љубавни роман“. У: Маргинални и маргинализовани жанрови у књижевности, зборник радова. Ур. Б. Јовић, Т. Тропин. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2022. Стр. 451–485.
Поповић, Бојана. Мода y Београдy 1918–1941. Београд: Музеј примењене уметности, 2000.
Поповић, Марко, Тимотијевић, Мирослав, Ристовић, Милан. Историја приватног живота у Срба: од средњег века до савременог доба. Београд: Clio, 2023.
Barthes, Roland. The Fashion System. University of California Press, 1990.
Barthes, Roland The Language of Fashion. Bloomsbury Academic, 2013.
Davis, Fred. Fashion, Culture, and Identity. University of Chicago Press, 1992.
Kennedy, Alicia; Stoehrer, Emily Banis; Calderin; Jay. Fashion Design, Referenced. A Visual Guide to the History, Language, and Practice of Fashion. Rockport Publishers, 2013.
Сва права задржана (c) 2025 Nedeljka V. Bjelanović
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
