„И ко зна где још“: Петер Фредерик Сум о Словенима
Сажетак
У овом раду анализирају се списи о Словенима „оца данске историографије“ Петера Фредерика Сума (Peter Frederik Suhm, 1728–1798). Углавном познат по свом опсежном раду као аутор историјских дела, Сум је био у ствари полихистор a развио је и мање познату политичку доктрину, током 1760-их и 1770-их, са наглашенo радикалним просветитељским идејама. Ове идеје су се односиле на слободу говора и вероисповести, владавину права, уставну монархију, парламент, поделу власти. У свом приступу историји, пак, Сум је обухватао и укрштао различите области као економију, географију, митологију, књижевност, филологију и етимологију. То важи и кад је реч о његовом занимању за Словене, које је директно разматрао пре свега у спису Om Slaverne (1779), али и у радовима о другим народима, као на пример о Печенезима (1770), о Хазарима (1781) или пак у спису у коме описује Краљевство Галиције и Лудомерије (1783). Сум је био пријатељ данског функционера и лексиколога Кристијана Фридриха Темлера, који се интензивно бавио илирским језиком; њихово познанство одразило се на Сумов приступ прошлости, култури и језику Словена, те стога и Срба.
Референце
Бокий, Нинель Михайловна; Могилов, Александр Дмитриевич. „Новое о
Мельгуновском кургане“. Науковоі записки КДПУ, 21 (2014): 26–51.
Јакобсен, Пер. Српскохрватска лексикографија и рад на српскохрватској
морфологији у Данској у 18. веку. Научни састанак слависта у Вукове
дане. Београд: Међународни славистички центар, 1984, 61–68.
Лазаревић Di Giacomo, Персида. „O ексцерпцији за „Илирски“ речник
(GKS – 4°) К. Ф. Темлера“. У: Српска лексикографија – речници српског
језика као изворишта граматичких и семантичких истраживања.
Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд: Међународни славистички центар, 47/1 (2018): 171–180.
Лазаревић Ди Ђакомо, Персида. Сазвежђа Павла Соларића. У потрази за
савршеном прошлошћу Словена. Београд: Задужбина „Доситеј Обра- довић“, 2023.
Люстров, М. Ю. Люудвиг Хольберг и русско-скандинавские литературные
связи в XVIII веке. Москва: ИМЛИ РАН, 2021.
Соловьев, Александр Юрьевич. „Людвиг Хольберг и Россия“. Русская литература, 3 (2003): 240–242.
Anderson, Carl Edlund. “The Danish Tongue and Scandinavian Identity”. Paper
presented at the Mid-American Medieval Association (MAMA) Annual
Conference. Tulsa: University of Tulsa, OK, 2000.
Bruun, Chr.[istian]. Peter Friderik Suhm. 18. oktober 1728 – 7. september
En levnebetskrivelse af Chr. Bruun. Kjøbenhavn: Orlagt af
Universitetsboghandler G.E.C. GAD, 1898.
Brzezinski, Richard; Mariusz Mielczarek. The Sarmatians, 600 BC – ADF 450.
Oxford: Osprey Publishing, 2002.
Bull, Francis. ”Fra Holberg til Nordal Brun”. Studier til norsk aandshistorie.
Christiania: Aschehoug, 1916. 142–223.
Daae, Ludvig. Gerhard Schøning: En biographi. Christiania: A. W. Brøgger, 1880.
Dan, Anca. “The Sarmathians: Some Thoughts on the Historiographical
Invention of a West Iranian Migration“. Vom Wandern der Völker.
Migrationserzählungen in den Altertynswissenschaften. Eds. Felix
Wiedemann, Kerstin P. Hofmann, Hans-Joachim Gehrke. Berlin: Edition
Topoi, 2017. 97–134.
De Peyssonnel, Claude-Charles. Observations historiques et geographiques sur les
peuples barbares qui ont habité les bords du Danube et du Pont-Euxin. Paris:
Chez N. M. Tilliard, Libraire, Quai des Augustins, à Saint Benoît, 1765.
Dobrowsky, Josef. Litterarische Nachrichten von einer auf Veranlassung der
bohm. Gesellschaft der Wissenschaften im Jahre 1792 unternommen Reise
nach Schweden und Rusland. Prag: bei J. S. Calve, 1796.
Dobrowsky, Josef. Slovanka. Prag: In der Herrlschen Buchhandlung, 1814.
Dzino, Danijel. “’The people who are Illyrians and Celts’: Strabo and the identities
of the ’barbarians’ from Illyricum”. Arheološki vestnik, 59 (2008): 371–380.
Haakonssen, Knud; Sebastian Olden-Jørgensen. Ludvig Holberg (1684–1754).
Learning and Literature in the Nordic Enlightenment. London: Routledge,
Håkon, Evju. Ancient Constitutions and Modern Monarchy: Historical Writing
and Enlightened Reform in Denmark-Norway 1730–1814. Leiden / Boston:
Brill, 2019.
Hinds, Kathryn. Scythians and Sarmatians. New York: Marshal Cavendish,
Horstbøll, Henrik; Knud Haakonssen. Northern Antiquities and National
Identities. Copenhagen: Det Kongelige Danske Videnskabernes Selskab,
Jacobsen, Per. „’Prinos’ jezikoslovlju u zaostatku više od dva desetljeća!“. Vijenac,
, 21. 10. 2010.
Jacobsen, Per. ”F. Temlers illyrische Worterbuch in der Kgl. Bibliothek in
Kopenhagen”. Scandoslavica, XVI (1970): 251–259.
Jettmar, Karl. Die frühen Steppenvölker. Der eurasiatischer Tierstil. Entstelung
und sozialer Hintgrund. Berlin: Holle Verlag, 1964.
Katona, István. Historia Critica Regnu Hungariae stirpis arpadianae, [...]. Vol. I.
Budae: Typis Regiae Universitatis, 1779.
Krefting, Ellen. “Secret Springs and Naked Truths: Scandalous Political
Literature in Eighteenth-Century Denmark-Norway”. Literary Citizenship in Scandinavia in the Long Eighteenth Century. Edited by Ruth Hemstad,
Janicke S. Kaasa, Ellen Krefting, Aina Nøding. Woodbridge: Boydell Press,
Lazarević Di Giacomo Persida. „C. F. Temler i njegova beležnica (NKS 175 – 4°)“.
Croatica et Slavica Iadertina, 11/2, 11 (2015): 463–495.
Lazarević Di Giacomo, Persida. ”L’etimologia toponomastica anhaltinoservestana secondo Temler”. Merope, 25/64 (2016): 79–98.
Lazarević Di Giacomo, Persida. ”I lemmi nel settore dell’onomastica nel
Glossarium illyricum (GKS 2071 – 4°) di Ch.F. Temler”. Contributi italiani
al XVI Congresso Internazionale degli Slavisti (Belgrado, 20–27 agosto 2018). А cura di Maria Chiara Ferro, Laura Salmon, Giorgio Ziffer. Firenze:
Firenze University Press, 2018. 139–152.
Lazarević Di Giacomo, Persida. ”Inde nomen: le ragioni dell’onomastica
anhaltino-servestana temleriana”. Per Aleksander Naumow. Studi in suo
onore. A cura di Ljiljana Banjanin, Persida Lazarević Di Giacomo, Krassimir
Stantchev. Alessandria: Edizioni dell’Orso, 2019.
Lubndgreen-Nielsen, Flemming. ”P. F. Suhm og dansk Ossian-piener i 1771”.
Danske Studier, 2016. 122–158.
Lucii, Joannis. De regno Dalmatiae et Croatiae. Libri sex. Amstelædami: Apud
Ioannem Blaev, 1666.
Melyukova, A. I.; Crookenden, Julia. “The Scythians and Sarmatians”. The
Cambridge History of Early Inner Asia. Cambridge: Cambridge University
Press, 1990. 97–117.
Minns, Ellis H., Scythians and Greeks. A Survey of Ancient History and
Archeologu on the North Coast of the Euxine from the Danube to the
Caucasus. Cambridge: University Press, 1913.
Moshkova, Marina G. “A Brief Review of the History of the Sauromatian
and Sarmatian Tribes”. Nomads of the Eurasian Steppes in the Early Iron
Age. Edited by Jeannine Davis-Kimball, Vladimir A. Bashilov, Leonid T.
Yablonsky. Berkely, CA: Zinat Press, 1995. 85–89.
Nyerup, Rasmus. ”Udsigt over Peter Friderich Suhms Levnet og Skrifter”. Udsigt
over Peter Friderich Suhms Levnet og Skrifter: Tilligemed Valg af hans lærde
Brevvexling. Ed. Rasmus Nyerup. Købehavn: S. Paulsens Forlag, 1798. 25–
Potratz, Hans Albert. Die Skythen in Südrussland. Basel: Raggi Verlag, 1963.
Pribojević, Vinko. O podrijetlu i slavi Slavena. Prev. Veljko Gortan, Pavao
Knezović; prir. Miroslav Kurelac. Zagreb: Golden marketing – Narodne
novine, 1997.
Šafařik, Paul Jos. Geschichte des Serbischen Schriftthums, Aus dessen
handschriftlichem Nachlasse herausgegeben von Josef Jireček. Prag: Verlag
von Friedrich Tempsky, 1865.
Stjernfelt, Frederik. “A Secret Radical Enlightener in 1770s Copenhagen: Peter
Frederik Suhm”. History of Political Thought, 45/4 (2024): 735–757.
Suhm, Peter Frederik. ”Tanker om de Vanskeligheder, som møde ved at skrive
den gamle Danske og Norske Historie”. Skrifter, som udi Det Kiøbenhavnske
Selskab af Lærdoms og Videnskabers Elskere ere fremlagte og oplœste i
Aarene 1761, 1762, 1763 og 1764. 9, 1765.
Suhm, Peter Friderich. ”Om Slaverne, deres Herkomst og aldste Sade”. Skrifter, som udi det Kiobenhavnske Selskab af Lardoms og Videnskabers Elskere ere
fremlagte og oplaste, 1779. 271–284.
Suhm, Peter Friderich. ”Om Chazarerne”. Nye Samling af det Kongelige Dansk
Videnskaber(ne)s Skrifter, 1781. 260–310.
Suhm, Peter Friderich. ”Om Finnerne deres ældste Sæde og Herkomst”. Skrifter,
som udi Det Kiøbenhavnske Selskab af Lærdoms og Videnskabers Elskere ere
fremlagte og oplœste, 1770. 50–60.
Suhm, Peter Friderich. ”Om Galicia og Ludomiria”. Nye Samling af det Kongelige
Dansk Videnskaber(ne)s Skrifter, 1783. 471–509.
Suhm, Peter Friderich. ”Om Patzinakerne”. Skrifter, som udi Det Kiøbenhavnske
Selskab af Lærdoms og Videnskabers Elskere ere fremlagte og oplœste, 1770.
–310.
Suhm, Peter Friderich. Forsøg til et Edkast af en Historie over Folkenes, Orpindelse
I Almindelighed, som en Indledning til de Nordiske Folkes i Sœrdeleshed.
Kiøbenhavn: Trykt hos J. C. og G. C. Berling, 1769.
Suhm, Peter Friderich. Om Odin og den Hedniske Gudlœre og Gudstieneste udi
Norden. Vol. 3. Kiøbenhavn: Berling, 1771.
Svane, Gunnar. Slavonic Manuscripts in The Royal Library: A Catalogue: Славянские рукописи в Копенгагенской Королевской библиотеке. Copenhagen:
The Royal Library, 1993.
Tachiaos, Anthony-Emil N. Cirillo e Metodio. Le radici cristiane della cultura
slava [Cyril and Methodius of Thessalonica. The Acculturation of the Slavs].
Ed. Italiana a cura di Marcello Garzaniti. Milano: Jaca Book, 2005.
Temler, Christian Friedrich. ”Om Spor af en Overeenstemmelse mellem det
Illyriske og Celtiske Sprog, i de Nordiske og ovrige Mundarter, som komme
af dem begge”. Skrifter som udi det Kongelige Videnskabers Selskabs ere
fremlagde, XII (1779): 101–132.
Thunmann, Johann. Johann Thunmanns ordentlichen Lehrers der Beredsamkeit
und Philosophie auf der Universität zu Halle Untersuchungen über die
Geschichte der östlichen europäischen Völker. Leipzig: Crusius, 1774.
Сва права задржана (c) 2026 Persida Lazarević di Đakomo
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
