Разматрање одлика немачке (пост)климатске фикције на примеру романа Мале Романа Ерлиха и Прокси Аики Мире
Сажетак
У раду се разматрају одлике климатске фикције у савременој немачкој књижевности из угла екокритике као теоријско-методолошког оквира. Под појмом климатска фикција (енгл. climate fiction / cli-fi) подразумева се књижевност о климатским променама у којој се тематизују последице еколошке кризе. Посматра се, превасходно у ужем смислу, као феномен позног 20. и 21. века; германиста Аксел Гудбоди издвојио је тридесетак романа на немачком језику, од којих је први објављен 1993. године. Постклиматска фикција је појам који није усвојен у академском контексту, али однедавно постоји у промотивним текстовима. Као примери у раду се анализирају романи Мале (Malé, 2020) Романа Ерлиха и Прокси (Proxi, 2024) Аики Мире. Роман Мале је до сада тумачен из интеркултурног и постколонијалног угла, будући да се радња одвија у главном граду Малдива (из наслова), у којем су из еколошких разлога туризам и живот постали немогући. Прокси је сврстан у hopepunk, где до изражаја долази оптимистичан став према опстанку у постапокалиптичном свету, а прати се путовање постхуманих ликова кроз опустошене и преображене пејзаже будућности. Циљ рада је да се кратким теоријско-историјским прегледом и екокритичком анализом одабраних примера пружи допринос разумевању специфичности књижевне обраде климатских тема на немачком говорном подручју.
Референце
Огњановић, Бранка. Књижевне репрезентације постхуманог: еко- критички приступ романима Планине мора и дивови Алфреда
Деблина и Укидање врста Дитмара Дата: докторска дисертација. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2024.
Пасула, Милица. „Природни и књижевни потреси: екокритичка и кул- турноеколошка размишљања о Клајстовом Земљотресу у Чилеу“.
Зборник Матице српске за књижевност и језик 71. 2 (2023): 481–494.
https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2023.71.2.7
Харавеј, Дона. „Манифест киборга“. Прев. Бранка Арсић. Женске сту- дије: часопис за феминистичку теорију, 2–3 (1995): 194–198.
Armiero, Marco. Wasteocene: Stories from the Global Dump. Cambridge:
Cambridge University Press, 2021.
Clark, Timothy. Ecocriticism on the Edge: The Anthropocene as a Threshold
Concept. London: Bloomsbury Academic, 2015.
Cornils, Ingo. “Hoping against Hope? German Climate Fiction between
Dystopia and Utopia”. Utopie – Dystopie – Klimaromane / Utopia –
Dystopia – Climate Fiction. Ed. Friederike Eigler. Berlin / Boston:
Walter de Gruyter GmbH & Co KG, 2024. https://books.google.rs/
books?id=tkEeEQAAQBAJ
Dunlap, Riley E. & Kent D. van Liere. “The ’New Environmental Paradigm’”.
The Journal of Environmental Education, 40. 1 (2008): 19–28. https://doi.
org/10.3200/JOEE.40.1.19–28.
Ehrlich, Roman. Malé. Frankfurt am Main: S. Fischer Verlag, 2020.
Evancie, Angela. “So Hot Right Now: Has Climate Change Created A New
Literary Genre?”. Weekend Edition Saturday, 20. 4. 2013. <https://www.
npr.org/2013/04/20/176713022/so-hot-right-now-has-climate-changecreated-a-new-literary-genre> 1. 2. 2026.
Gallo Stampino, Matteo. ”Die Conditio humana zwischen Dystopie und
Utopie: Yoko Tawadas Send bo-o-te (2018) und Roman Ehrlichs Malé
(2020)”. Utopie – Dystopie – Klimaromane / Utopia – Dystopia – Climate
Fiction. Ed. Friederike Eigler. Berlin / Boston: Walter de Gruyter GmbH
& Co KG, 2024. https://books.google.rs/books?id=tkEeEQAAQBAJ
Goodbody, Axel. “Telling the Story of Climate Change: the German Novel
in the Anthropocene”. German Ecocriticism in the Anthropocene. Ed. Caroline Schaumann & Heather I. Sullivan. New York: Palgrave
Macmillan, 2017. 293–314. DOI:10.1057/978-1-137-54222-9_16
Goodbody, Axel & Adeline Johns-Putra (eds.). Cli-Fi: A Companion. Oxford:
Peter Lang, 2019.
Haeckel, Ernst. Generelle Morphologie der Organismen. Berlin: G. Reimer,
https://archive.org/details/bub_gb_dthOAAAAMAAJ
Hoydis, Julia, Roman Bartosch & Jens Martin Gurr. Climate Change Literacy.
Cambridge: Cambridge University Press, 2023.
Johns-Putra, Adeline. ”Borrowing the World: Climate Change Fiction and
the Problem of Posterity”. Metaphora, 2 (2017): 1–16.
Leichter, Magdalena et al. ӆber den Einfluss der Fantastik auf Politik
und Gesellschaft – Chancen, Risiken, Desiderata”. Zeitschrift für
Fantastikforschung 13. 1 (2025): 1–51. https://doi.org/10.16995/zff.26819.
Mira, Aiki. Proxi: Eine Endzeit-Utopie. Frankfurt am Main: S. Fischer Verlag,
Mira, Aiki. ”Über das Ende hinausschreiben: Post-Climate-Fiction und PostZukunft”. Tor-Online. 26. 9. 2024. <https://www.tor-online.de/magazin/
science-fiction/ueber-das-ende-hinausschreiben-post-climate-fictionund-post-zukunft> 1. 2. 2026.
Morton, Timothy. Hyperobjects: Philosophy and Ecology after the End of the
World. University of Minnesota Press, 2013.
Phillips, Alexander Robert. Ecology and German Realism: Poetics, Politics,
and the Conquest of Nature. Rochester, NY: Camden House, 2025.
Schneider-Mayerson, Matthew. “Climate Change Fiction”. American
Literature in Transition, 2000–2010. Ed. Greenwald Smith, Rachel.
Cambridge University Press, 2017. 309–321.
Schneider-Mayerson, Matthew. “The Influence of Climate Fiction: An
Empirical Survey of Readers”. Environmental Humanities 10. 2 (2018):
–500.
Schönberg, Sophie-Marie. Literary Responses to Climate Change: An
Ecocritical Analysis of Contemporary German Climate Fiction: Doctoral
Dissertation.Montreal: McGill University, 2024.
Steffen, Will et al. “The Trajectory of the Anthropocene: The Great
Acceleration”. The Anthropocene Review, 2. 1 (2015). https://doi.
org/10.1177/20530196145647.
Trexler, Adam. Anthropocene Fictions: The Novel in a Time of Climate
Change. University of Virginia Press, 2015.
Zapf, Hubert. “Ecological Thought and Literature in Europe and Germany”.
A Global History of Literature and the Environment. Eds. Parham, John &
Louise Westling. Cambridge: Cambridge University Press, 2016. 269–285.
Zink, Dominik. ”Interkulturalität und Climate Fiction: Ein Plädoyer für
Klimawandel-Literatur als Gegenstand der interkulturellen Germanistik
am Beispiel von Roman Ehrlichs Malé”. Zeitschrift für interkulturelle
Germanistik 15. 1 (2024). https://doi.org/10.14361/zig-2024-150117
Сва права задржана (c) 2026 Branka Ognjanović

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


