Театар (без) интелигенције
Сажетак
У првом делу текста се, у основним цртама, представља теорија дијалога Дејвида Бома и предлажу могућности њене позоришне примене. Инспирисан открићима из квантне механике, чувени физичар објашњава дијалог као струју значења која тече између учесника, док уобичајено схваћену вербалну конверзацију види само као ограничен оквир, чак супротност правом дијалогу. Позоришне импликације ове теорије сматрамо подстицајним не само у истраживањима театарске комуникације као активног информационог поља, већ и у областима попут позоришне историографије. Нарочите погодности видимо у реконструкцији почетних фаза у развоју појава, где се најлакше уочавају разлике у нивоима извођача, публике и драмског теста, такође схваћених као учесника у шире схваћеном дијалогу. Као пример нудимо опус Јоакима Вујића с почетка 19. века, и његове теме, као и ограничен домет њиховог пласирања. Разлоге овог неуспеха тражимо пре свега у Вујићевим настојањима да механички примени један средњоевропски, просветитељски позоришни модел, чије теме публика није сматрала блиским. На другој страни, Вујићево комплексно театарско искуство, понекад и на нивоу лошег укуса, откриће нам неочекиване потенцијале на другој страни, у приказима људске глупости као основама једне комуникације чију сложеност тек данас успевамо да уочимо.
Референце
Вујић, Јoаким. Сабране драме. Нови Сад: Стеријино позорје, 2022.
Грујичић, Петар. Театар протусловја. Нови Сад: Академија уметности – Позоришни музеј Војводине, 2022.
Ерчић, Властимир. Историјска драма у Срба од 1736. до 1860. Београд: Институт за књижевност и уметност, 1974.
Клајст, Хајнрих. Изабрана дела. Прев. Зоран Глушчевић. Београд: Про- света, 1964.
Ковачек, Божидар. Жертва смерти. У: О театарском делу Јоакима Вујића, зборник радова. Нови Сад: Матица српска, 1988, 51–58.
Михајловић, Душан. Ла Перјуз или великодушје једне дивје. У: О театарском делу Јоакима Вујића, зборник радова. Нови Сад: Матица српска, 1988, 141–146.
Поповић, Исидора. Пред(историја) веселих позорја. Нови Сад: Сте- ријино позорје, 2014.
Поповић, Јован. Жалостна позорја. Нови Сад: Стеријино позорје, 2014.
Поповић, Павле. Нештампане драме Јоакима Вујића. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије, 1905.
Поповић, Павле. Српска комедија у XIX веку. Панчево: Мали Немо, 2001.
Рњак, Душан. Љубовнаја завист чрез једне ципеле. У: О театарском делу Јоакима Вујића, зборник радова. Нови Сад: Матица српска, 1988, 21–26.
Скерлић, Јован. Историја нове српске књижевности. Београд: Про- света, 1967.
Христић, Јован. Есеји. Нови Сад: Матица српска, 1994.
О театарском делу Јоакима Вујића, зборник радова. Ур: Душан Михајловић. Нови Сад: Матица српска, 1988.
Blake, Anthony. Triad. Wroclaw: Autorsko izdanje, 2015.
Bohm, David. On Dialogue. London and New York: Routledge, 2004.
Fischer-Lichte, Erika. History of European Drama and Theatre. London and New York: Routledge, 1990.
Nikolić, Milorad. Teater na Đumruku: prvo profesionalno pozorište u Srbiji (1841–1842). Beograd: Servis za grafičku delatnost Saveza KUD, 1971.
Riker, Pol. Vreme i priča I. Prev. Frida Filipović, Slavica Mitrović. Sremski Karlovci / Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1993.
Steiner, Rudolf. Speech and Drama. London: Rudolf Steiner Press, 1986.
Сва права задржана (c) 2026 Petar Grujičić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
