Поетичка функција постмодернистичких мотива књиге и библиотеке у роману Ситничарница „Код срећне руке“ Горана Петровића

Сажетак

У овом раду разматра се улога доминантних постмодернистичких мотива у роману Ситничарница „Код срећне руке“ Горана Петровића, мотива књиге и библиотеке, удаљавање од семантичке основе мотива у познатим постмодернистичким делима, преобликовање мотива у складу са стваралачком замисли аутора, и поетичка функција мотива у организацији приповедања. Мотив књиге упућује на бескрајну, бесконачну књигу, „отворено дело“, одређује структуру приповедања и поетички кључ романа, импликује настајање новог романа, полазна је основа развијања поетике читања, уводи различите нивое текста, покреће питања стварања и стварности као поетичка питања, у историјској равни представљања апострофира идеолошку функцију, укључујући ширу слику друштвене стварности, али и антагонизам из- међу приче и историје. Преплиће се са мотивом библиотеке, који представља симболички хронотоп живота једног од ликова романа, гђе Димитријевић, рајски врт, простор среће, бескрајан простор књижев- ности, и бесконачну књигу, али и друштвено омеђен простор борбе са непријатељима стварања и уметности.