Поетичка функција постмодернистичких мотива књиге и библиотеке у роману Ситничарница „Код срећне руке“ Горана Петровића
Сажетак
У овом раду разматра се улога доминантних постмодернистичких мотива у роману Ситничарница „Код срећне руке“ Горана Петровића, мотива књиге и библиотеке, удаљавање од семантичке основе мотива у познатим постмодернистичким делима, преобликовање мотива у складу са стваралачком замисли аутора, и поетичка функција мотива у организацији приповедања. Мотив књиге упућује на бескрајну, бесконачну књигу, „отворено дело“, одређује структуру приповедања и поетички кључ романа, импликује настајање новог романа, полазна је основа развијања поетике читања, уводи различите нивое текста, покреће питања стварања и стварности као поетичка питања, у историјској равни представљања апострофира идеолошку функцију, укључујући ширу слику друштвене стварности, али и антагонизам из- међу приче и историје. Преплиће се са мотивом библиотеке, који представља симболички хронотоп живота једног од ликова романа, гђе Димитријевић, рајски врт, простор среће, бескрајан простор књижев- ности, и бесконачну књигу, али и друштвено омеђен простор борбе са непријатељима стварања и уметности.
Референце
Borhes, Horhe Luis. Peščana knjiga. Prev. Dalibor Soldatić. Beograd: Paideia, 2006.
„– – –“ Alef. Prev. Aleksandar Grujičić. Beograd: Paidea, 2006.
„– – –“ Maštarije. Prev. Aleksandar Grujičić. Beograd: Paideia, 2006.
Kalvino, Italo. Ako jedne zimske noći neki putnik. Prev. Ana Srbinović. Beograd: Plato books, 2016.
Pavić, Milorad. Hazarski rečnik. Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2014.
Петровић, Горан. Опсада цркве Светог Спаса. Београд: Народна књига / Алфа, 2003.
„– – –“ Ситничарница „Код срећне руке“. Београд: Политика, 2005.
„– – –“ Атлас описан небом. Београд: Народна књига / Алфа, 2008.
Алексић, Јана. Опседнута прича: поетика романа Горана Петровића. Београд: Службени гласник, 2013.
Batler, Kristofer. Postmodernizam: sasvim kratak uvod. Prev. Predrag Mir četić. Beograd: Službeni glasnik, 2012.
Вучковић, Радован. Модерни роман двадесетог века. Београд: Службени гласник, 2013.
Дамјанов, Сава. Апокрифна историја српске (пост)модерне: ново чи тање традиције 2. Београд: Службени гласник, 2008.
Ђорђић, Стојан. „Период постмодернизма у српској књижевности: 1980–1990“. Периодизација нове српске књижевности, зборник радова. Научни скупови, књига CLXXVIII, Одељење језика и књижевности, књ. 31, Београд: САНУ, 2019.
Eko, Umberto. Šest šetnji kroz narativnu šumu. Prev. Lazar Macura. Beograd: Narodna knjiga / Alfa, 2003.
Иглтон, Тери. Илузије постмодернизма. Прев. Владимир Тасић. Нови Сад: Светови, 1997.
Jerkov, Aleksandar. Od modernizma do postmoderne. Priština: Jedinstvo, 1991.
Juvan, Marko. Nauka o književnosti u rekonstrukciji. Beograd: Službeni glasnik, 2011.
Компањон, Антоан. Демон теорије. Прев. Владимир Капор, Милица Козић, Бранко Ракић. Нови Сад: Светови, 2001.
Liotar, Žan Fransoa. Postmoderno stanje. prev. Frida Filipović. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo, 1988.
Татаренкo, Ала. Поетика форме у прози српског постмодернизма. Београд: Службени гласник, 2013.
Todorov, Cvetan. Uvod u fantastičnu književnost. prev. Aleksandra Mančić Milić. Beograd: Službeni glasnik, 2010.
Hačion, Linda. Poetika postmodernizma: istorija, teorija, fikcija. prev. Vladimir Gvozden, Ljubica Stanković. Novi Sad: Svetovi, 1996.
Сва права задржана (c) 2026 Slobodanka Č. Šarenac

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


