Филозофија као бодеж
Сажетак
Рад је посвећен критичком читању и (пре)вредновању есеја „Метафизички харикири“ Николе Милошевића из 1967. године. Указује се на Милошевићево разликовање појмова психички и метафизички харикири, као и на теоријске конструкције Константина Леонтјева, Артура Шопенхауера, Фридриха Ничеа и Освалда Шпенглера, помоћу којих је Милошевић настојао да поткрепи своју тезу о филозофији као сечиву или бодежу којим филозоф рањава самог себе. Иако тај есеј Никола Милошевић није касније у својим књигама прештампавао, он је важан у оквиру целине његовог опуса, посебно кад је реч о његовом тумачењу такозване горке лепоте стила извесних песимистички односно меланхолично интонираних филозофских дела.
Референце
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
